Ni uz pomoć mamutskih data centara, ne možemo napraviti video zapis o svim trenutcima života jednog određenog čoveka, od rođenja pa do smrti. Potpuni zapisi o životima svih nas, ipak postoje, sačuvani kao proteklo vreme. Kao prošlost koja nije nestala, već samo ostala da večno traje. U paralelnim svetovima, iza naše sadašnjosti, sačuvan je svaki trenutak, na svakom mestu našeg nekadašnjeg sveta !

Savremena kosmologija teorijski dopušta putovanje kroz vreme, kojim bi čovek mogao dospeti do svakog trenutka svog proteklog života. Poterban mu je samo pronalazak vremenske mašine, koja se može podesiti na transfer do željenog trenutka prošlosti. Sitnica, zar ne!

Ako ne doživimo pronalazak vremenske mašine, u trenutku svoje smrti mi ćemo se i bez spektakularnog putovanja kroz vreme, trajno preseliti iz sadašnjosti u prošlost. I to celinom svog života, celim svojim telom u svim fazama njegovog nastajanja i nestajanja, ali i svojim duhom. Takođe i svojom dušom koja, ako je verovati „Delpas eksperimentu“, napušta umiruće telo kao informacioni paket.

Ako se već jednom, kao nevidljivi putnik iz budućnosti, nađemo u sopstvenoj prošlosti, znači li to da ćemo tamo biti samo nemi posmatrač koji ništa ne može da menja? Opšte je prihvaćeno da se ne može promeniti ono što se već dogodilo. Ali uz jedno „Ali“ !

U ponovnom proživljavanju dela prošlog vremena, nešto što se već dogodilo može biti promenjeno, ali (opet ali), pod jednim uslovom – od te promene odvijaće se nova verzija sudbine našeg putnika kroz vreme, u nekom novom paralelnom svetu, dok će se prvobitna verzija njegovog života sa svim svojim posledicama nastaviti nepromenjena u sadašnjosti, iz koje je krenuo na putovanje kroz vreme.

Kad bi ljudi ovladali putovanjem kroz vreme, mogli bi ostvariti večni život, povremenim vraćanjem u prošlost, njenim rekonstruisanjem, i nastavljanjem svojih novih života, u nekim paralelnim svetovima.