Živi svetovi, koji postoje ili su postojali bilo gde u univerzumu, imaju ili su imali svoju prolaznu sadašnjost i svoju prošlost koja i dalje traje u dubini kosmičke dimenzije vreme. Vrste živih organizama, kao i načini ponašanja živih bića, nastaju, razvijaju se i nestaju u sadašnjosti, ali ostaju sačuvani u prošlosti, kao oblici ili modeli nekadašnjih života.

Prošlost, dakle, možemo shvatiti kao večnu riznicu u koju se neprekidno ulivaju događaji iz sadašnjosti, uključujući razvijanje živog sveta, kao i modele života ljudi. Za prošlost, kao sadržaj večnog života, ključne reči su „riznica“ i „modeli“.

U toj riznici, putniku kroz vreme bi bila najinteresantnija iskustva drugih ljudi, posebno onih koje je poznavao, sa kojima je bio u prijateljskoj ili neprijateljskoj interakciji. Šta je bila pozadina njihovih postupaka, koje su im bile prave dobre ili loše namere, ili šta je on sam nekada pogrešno opažao i tumačio. U čemu je pogrešio? Šta bi drugačije uradio kada bi ponovo živeo?

Uvid u iskustva drugih ljudi, otkrio bi putniku kroz vreme modele ponašanja koji bi mu bili dragoceni da ih je svojevremeno koristio. Naravno, modeli ponšanja koji se iz sadašnjosti sele u prošlost nisu selekcionisani. Tamo su, kao i u aktuelnom životu, uz postupke zasnovane na ljubavi, i pustupci zasnovani na mržnji, uz prijateljsko, tamo je i neprijateljsko ponašanje, tamo je uz konstruktivno i destruktivno, uz dobro je i zlo.

Pitam se da li je u prošlosti (na „onom svetu“) saradnja uspavana, da li su tamo konflikti zamrznuti, ili se borba dobra i zla i tamo nastavlja ? Ako bi putnik kroz vreme proveo u sopstvenoj prošlosti recimo godinu dana, on bi pratio događaje iz te protekle godine kao nešto „već viđeno“, ali samo to, i samo kao posmatrač. Ukoliko bi njegov putni aranžman uključivao i status učesnika (nešto kao „All inclusive“), on bi tek tada mogao da menja prošlost, ali opet ne svoju „matičnu“ prošlost, već onu koja nastaje u njegovom novom životu, u nekom drugom paralelnom svetu.

Nije li onda, ta silna riznica modela sačuvanih u prošlosti potpuno beskorisna, za ljude koji muče svoje svakodnevne muke u svojoj sadašnjosti ?

Sem iskustava, znanja i modela koji su nam u sadašnjosti dostupni kao prepričavanja, zapisi i snimci, imamo li i nekog direktnijeg uvida u ono što bi nas interesovalo, a što se nalazi u riznicama prošlosti ? Mislim, ne čekajući na neka buduća putovanja kroz vreme. O tome u trećem modulu Transakcionizam iznad kreacionizma i evolucionizma koji sledi.